Hajdučka trava se u našem narodu odavno koristi kao lekovita biljka. Manje je poznato da je, po predanju, još u Trojanskom ratu ovu biljku Ahil koristio za vidanje rana. Hajdučka trava je poznata i po svom latinskom nazivu – Achilea millefolium.
U našim krajevima se koriste još i sledeća imena za nju: hajdučica, romonika, stolisnik ili kostrijet.
To je perasta biljka visine do oko 80 centimetara, najčešće svetlozelene boje.
Za vreme cvetanja skupljaju se cvetovi s kratkim peteljkama, a može i cela biljka, najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i eteričnog ulja, hajdučku travu ili stolisnik ubrajaju u “gorke droge”.
Odsečeni delovi se vezuju u buketiće i suše u hladovini na promaji. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet.
Za pojedine bolesti i tegobe koriste se čajevi napravljeni od osušene hajdučke trave.
Pored toga, koriste se čajevi od mešavine hajdučke trave i drugih lekovitih biljaka.
Za određene spoljašnje povrede i kožne bolesti koriste se obloge na bazi hajdučke trave.
Hajdučka trava spada u divlje rastinje, ali se uzgaja i u baštama zbog svojih lekovitih sastojaka.
Pokazalo se da hajdučka trava povoljno utiče na organe za varenje, ima blago sedativno dejstvo, a deluje i kao analgetik i kao antiseptik.
Na osnovu iskustava drevne medicine ali i savremenih istraživanja, došlo se do zaključka da čaj od hajdučke trave povoljno deluje kada su u pitanju sledeće bolesti i tegobe: angina pectoris, gastritis, giht, groznica i povišena temperature, grčevi u stomaku, zatvor (kao diuretik), nadimanje, nedostatak apetita, neredovne menstruacije, reumatizam, hemoroidi, čirevi, šećerna bolest…
Napominjem da u pojedinim slučajevima čaj od hajdučke trave može izazvati alergijske reakcije kao što su osip ili proliv. Interesantno je da su obično osobe alergične na ambroziju alergične i na hajdučku travu !!!
LIKER OD HAJDUČKE TRAVE:
Dobar liker od hajdučke trave dobićete ako izrezanu svežu hajdučku travu (cvetove I meki deo stabljike sa listovima) potopite u rakiju i to u razmeri: 8 grančica sa cvetovima na pola litre rakije, zatim ostavite da stoji 7 dana na nekom svetlom, ne mnogo sunčanom mestu, najbolje na prozoru koji nije ceo dan pod suncem.
Nakon sedam dana u pola litre vode prokuvajte 7 kašika šećera (ili još bolje meda ako imate), pa dobijeni šerbet, kada se prohladi, pomešajte sa procedjenom rakijom u kojoj je stajala biljka.
Izvor: bonappetitns.com